NARKOMANIJA DOBIJA ALARMANTNE RAZMERE

Droga stvara robove

Narkomanija, ili kako se stučno kaže zloupotreba psihoaktivnih supstanci, u Valjevu poprima alarmantne dimenzije pokazuje istraživanje urađeno povodom nacrta strategije lokalne bezbednosti u okviru programa UN Habitata “Bezbedniji gradovi”.

Prema podacima Policijske uprave u 2005. godini učinjeno je 37 krivičnih dela nedozvoljene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga, dok je Okružni sud evidentirao 54 takva dela. Podaci Psihijatrijske službe Zdravstvenog centra pokazuju da je 51 osoba 2005. godine zatražila pomoć zbog zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, što je za skoro 50 odsto više nego u 2004. godini, a taj broj dostignut je za samo devet meseci 2006. godine! Broj krivičnih dela koje zavisnici prave utrostručio se u odnosu na 2004. godinu.

- Na razvoj narkomanije utiču tri faktora, droga, sredina i čovek. Droga je na našem tržištu veoma dostupna, deca mogu da je kupe svuda, po vrlo niskim cenama. Zatim, u našem društvu nema posla, deca i roditelji su izgubili veru u obrazovanje, sistem, popustili su neki vidovi kontrole dece, kao i njihovo upućivanje na neke druge aktivnosti, umesto zdravog stila života neguju se potpuno drugačije vrednosti. Međutim, ne znači da svaki čovek koji živi u lošim okolnostima mora postati narkoman, naprotiv, postoje deca koja žive u veoma lošim uslovima, ali se izvuku iz svega toga, imaju neki cilj i ne dotaknu se ni droge ni alkohola. Narkomani se regrutuju iz svih socijalnih i obrazovnih grupa, kako iz ruralne, tako i iz urbane sredine, tu nema pravila - objašnjava psiholog Odseka za bolesti zavisnosti Dispanzera za mentalno zdravlje Milena Maksimović.

Na žalost većina roditelja čvrsto veruje da tu pravilo postoji i da “droge ima, ali tamo negde, ne kod njihove dece i u njihovoj porodici”, zbog čega ih ta zabluda dovodi do toga da poslednji saznaju da im se dete drogira. Oni veruju da su narkomani beskućnici, da su zavisnici od droge oni koji su stalno “nadrogirani” i koji uzimaju “teške” droge intravenski. S druge strane, najčešća zabluda mladih je da će moći da kontrolišu uzimanje psihoaktivnih supstanci, odnosno da će moći da prestanu kad budu hteli. 

- Najčešće se počinje sa marihuanom, a završava sa heroinom, jer su najjeftinije droge. U međuvremenu se eksperimentiše sa trodonima, eksazijem, koakinom, u zavisnosti koliko ko ima novca. Najveća greška je što se veruje da je marihuana laka droga i da može da se kontroliše, međutim, većina ljudi koja počne sa marihuanom, završi sa heroinom. Mladi najčešće počinju da uzimaju drogu u srednjoj školi. Najmlađe dete koje je počelo da uzima heroin i koje je došlo u naš Dispanzer imalo je 13 godina! – navodi Milena Maksimović.

Put od prvog uzimanja droge, od faze znatiželje, eksperimentisanja do uspostavljanja zavisnosti može biti različit po dužini i načinu ispoljavanja, ali je ishod uvek isti. Droga se uvlači u život narkomana, razarajući mu zdravlje, radno i socijalo funkcionisanje, a zavisnik, kao “rob droge”, čini sve da dođe do nje, što ga uvodi i u kriminogeno ponašanje. U Dispanzeru za mentalno zdravlje postoji organizovano lečenje narkomanije u koje su, osim Maksimovićeve, uključeni neuropsihijatar dr Branka Stanojević i specijalni pedagog Lidija Petronijević. Lečenje obično traje dve do tri godine, a izlečenje je moguće samo uz poštovanje svih pravila terapije. Razlozi zbog kojih zavisnici dođu u Dispanzer su različiti, neki imaju “strah od krize”, drugi žele da dobiju neke lekove, treći pod pritiskom roditelja, okoline ili zakonskih sankcija, a neki sa iskrenom željom da se oslobode ropstva koje samo “droga zna da stvori”.

- Zavisnici nam najčešće dolaze kada su posledice uzimanja droge već velike. Narkomanija je veoma ozbiljna i složena bolest koja zahteva ozbiljno i dugotrajno lečenje. Ono podrazumeva da zavisnici, ali i njihovi roditelji puno rade na sebi i da zajedno učestvuju u procesu lečenja. To je veoma zahtevno za sve i, na žalost, mali procenat njih ostane na lečenju. Moram da kažem, najčešće su roditelji odgovorni što deca prekinu lečenje! – navodi Milena Maksimović.

Već pomenuta Strategija za bezbednost na nivou grada podrazumeva i postojanje jedne radne grupe u koju će biti uključeni predstavnici policije, sudstva, zdravstva, školstva i građana, a koja će se baviti prevencijom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

POCETAK KONZUMIRANJA DROGE

Ogromna je želja za dokazivanjem, ogromna je radoznalost adolescenta.
 

Adolescent tek utvrđuje granice svojih mogućnosti. On ne zna koliko daleko može da trči, koliko može da voli, koliko može da podnosi bol. Jedna od njihovih važnih osobina je omnipotencija. Misle da mogu da ostvare sve što požele, da mogu da nadvladaju sve prepreke.
Oni nisu svesni da se zavisnost uspostavlja brzo i da se iz nje izlazi veoma teško. Kao što je rekao Nathaniel Emmons:

“Navika je kako najbolji sluga, tako i najgori gospodar.” Navika (habituacija) se u savremenoj literaturi svrstava u psihičku (emocionalnu) zavisnost.

Psihička zavisnost je izmenjeno stanje organizma u kojem osoba oseća jaku potrebu za stalnim uzimanjem droge kako bi se zadržao osećaj dobrog psihičkog stanja i zadovoljstva. Pretežno psihičku zavisnost uzrokuju kokain, kanabis i neki halucinogeni. Ostali (opijati, amfetamini, neka sredstva za smirenje itd.) uzrokuju i psihičku i fizičku zavisnost, a samostalna fizička zavisnost je jako retka.
 

Fizička zavisnost je rezultat tkivne, odnosno ćelijske adaptacije na drogu. Droga postaje deo poremećenog metabolizma zavisnika i u slučaju naglog prekidanja konzumacije droge dolazi do apstinencijalnog (psihoorganskog) sindroma. On se ispoljava žudnjom, vegetativnim sindromom i somatomotornim simptomima, a u retkim slučajevima i konvulzijama i psihotičnim fenomenima.
 

Tolerancija na droge je stanje u koje organizam dolazi nakon dugotrajnog uzimanja tog sredstva pri čemu je za održanje dobrog funkcionisanja potrebno povećavati dozu. Za sredstva koja imaju slična svojstva i način delovanja javlja se kombinovana (ukrštena) tolerancija.

Širenje zloupotrebe droga može se protumačiti na nekoliko načina. Posledica je širenja i jačanja međunarodnog kriminala sa povećanjem proizvodnje i ponude; promenom kvaliteta življenja i povećanim zahtevima koje moderno društvo stavlja pred čoveka. 

 

Rizične grupe
 

Zloupotreba droge prisutna je u svim dobnim grupama, ali je ipak najrizičniji uzrast - adolescentno doba. "Krivci" za to su novi načini zabave, trendovi, pozitivni stavovi prema drogama, materijalistička filozofija, hedonistička orijentacija prema životu, povodljiv adolescentni karakter itd.

Osećaj inferiornosti i nedostatak samopoštovanja; loše socijalne prilike u porodici, nedostatak roditeljske pažnje i ljubavi doprinose verovatnoći da će adolescent posegnuti za drogama.

 
 

Psihodinamski faktori uzrokagf narkomanije
 

Bitan etiološki (uzročni) faktor u pojavi narkomanije je poremećaj ličnosti. Teškoće prilagođavanja su različito uslovljene. Psihodinamske škole koje naročito studiraju patogenetske faktore društva koji uslovljavaju poremećaje ličnosti navode da su faktori međuljudske konkurencije, vrednovanje slabijeg i jačeg, povod za stvaranje psihičke tenzije i straha kao njene posledice.

Taj strah iscrpljuje energiju ličnosti i dovodi do teškoća prilagođavanja. Odbrana od tog straha, svesno ili nesvesno ugrađenog u ličnost, može između ostalog biti i narkomanija. 

Prema tome, gledano sa psihološkog stajališta, narkomanija je simptom bolesti, a ne poseban entitet. Sa socijalnog stajališta, ipak je treba klasifikovati kao posebnu bolesnu reakciju, jer su njene asocijalne posledice specifične.

Dok npr. veliki broj neurotika uspeva zadržati produktivan stav u društvu, narkomani u pretežnom broju slučajeva postaju asocijalni, naročito pasivnošću prema dužnostima koje društvo postavlja kao nužne (školovanje, posao, brak i dr.).
 

Narkomanija se najčešće javlja kod sociopatskih ličnosti i karakternih neuroza. Kod narkomana, osnovni okviri ličnosti ispunjeni su gubitkom interesa za širu i užu okolinu, smanjenjem produktivnosti, postepenim opadanjem gipkosti psihičke energije.
 

Zanimljivo je okupljanje narkomana. Oni u svoje grupe nerado primaju osobe koje ne uživaju u opojnim sredstvima. Ovo okupljanje, prema mišljenju nekih autora, ne potiče samo iz opreza prema vlastima, nego i odatle što interpersonalne veze narkomana imaju svoje posebne crte.

Zbog njih, ulazak drugih osoba ugrožava homogenu klimu vlastite grupe, tako ugodnu narkomanima. Izdvajanje narkomana uslovljava i društvo, jer ih sa sociološke tačke posmatranja smatra asocijalnim i manje vrednim.

 

Kategorije konzumenata
 

Osobe koje uzimaju droge uslovno se mogu podeliti u dve grupe: u prvoj se nalaze tzv. "uspešni konzumenti" koji uzimaju droge u svrhu stimulacije i smirenja, a služe im kao pomoć u trci za materijalističkim ciljevima modernog društva (karijera i zarada novca). U drugu skupinu pripadaju oni koji beže od stvarnosti jer misle da su nesposobni za život, neuspešni i nedovoljno poštovani.
 

Podaci o broju zavisnika moraju se uzeti s rezervom jer se do podataka može doći samo posredno, preko registrovanih zavisnika u medicinskim institucijama, preko smrtnih slučajeva izazvanih predoziranjem ili putem registrovanih kriminalnih aktivnosti.  
 

NARKOMANIJA U SRBIJI

U Srbiji oko 300.000 ljudi koristi narkotike, što čini skoro pet odsto čitave populacije

Najmlađi narkoman u Srbiji ima devet godina

Najmlađa osoba u Srbiji koja koristi drogu ima samo devet godina i na lečenju je u Zavodu za bolesti zavisnosti u Beogradu. Međutim, to nije jedina alarmantna vest. Ono što još više zabrinjava jeste činjenica da je on samo jedan od oko 300.000 zavisnika u našoj zemlji. Bukvalno, to znači da se gotovo pet odsto od ukupne 
populacije drogira.

Koliko se stvarno ljudi drogira niko ne zna, jer ne postoje adekvatna istraživanja, ali se zna da taj broj vrtoglavo raste zajedno sa količinom droge koja se pojavljuje u našoj zemlji.

- Svake godine registruje se oko hiljadu novih zavisnika u Srbiji i taj broj stalno raste bez obzira na to što se teritorija koju pokrivamo smanjuje. Bilo je 34.000 pregleda zavisnika, a registrovano je 630 novih. Samo od heroina na lečenju smo od početka godine imali 341 intravenoznog zavisnika. Strašno je i to što se starosna dob smanjuje. Najviše ovisnika o heroinu možete pronaći među dvadesetčetvorogodišnjacima - priča za „Blic“ magistar nauka Snežana Alčaz, šef dnevne bolnice u Zavodu za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj.

Broj onih koji uzimaju drogu registruje se kada dođu na lečenje ili ih uhvati policija. Tako se zvanični podaci drastično razlikuju od realnih sa terena. U Beogradu ima oko pet hiljada registrovanih narkomana koji su prošli kroz zdravstvene ustanove. Međutim, po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, kako kaže dr Alčaz, taj broj se množi sa pet do deset.

Ne zna se tačno koliko droge prođe kroz Srbiju. Po nekim procenama, to nije ispod dve tone godišnje. Iako je u televizijskim dnevnicima obavezno propraćena svaka zaplena u Srbija, stanje na terenu je drugačije.

Nedavno su Crvenka i Sivac, dva komšijska mesta u opštini Kula, izašla na glas kao narkodilerski centri i u odnosu na desetak hiljada stanovnika nezvanično su rekorderi po broju narkomana u Srbiji. Tamo je cena džointa 100 dinara, dok se crta heroina i kokaina može nabaviti za 200 do 300 dinara.

Cena je verovatno niska ne samo zbog velikih količina već i zbog lošeg kvaliteta droge, posebno heroin, koji je inače droga broj jedan u Srbiji po broju korisnika. Najčistiji heroin koji je oduzela policija imao je 70 odsto čiste droge, kaže za „Blic“ sagovornik iz MUP-a.

- Veća količina smanjuje cenu, tako da cena kilogram kokaina iznosi od 25.000 do 35.000 evra, a heroina od 12.000 do 15.000 evra - kaže ovaj operativac.

Razlozi za uzimanje droge već su odavno poznati: traumatičnih poslednjih 15 godina naših života, ratno okruženje, siromaštvo, kolektivna depresija... Počinje se uglavnom u tinejdžerskim godinama, jer se mladi ne snalaze u svetu, a oko sebe drogu imaju na izvol’te. I to jeftino. Počinje se uglavnom sa marihuanom, a završava sa heroinom. Ko uđe u svet droge, teško iz njega izlazi, jer zavisnost počinje brzo, a borba protiv nje je teška.

Kako izgleda heroinska kriza? Čas hladno, čas užasno toplo, služenje nosa, kijanje, potom počinju bolovi u zglobovima i mišićima po celom telu. Onda grčevi u stomaku, provraćanje. Sve vreme napetost. Sve ovo traje neprestano sedam-deset dana. Kriza ne ostavlja posledice po organizam. Ali to je onima koji heroin uzimaju najteži deo.

Heroin je u Srbiji, posebno u Beogradu, lako dostupan i gram košta oko dve hiljade dinara. Kupuje se u paketićima u kojima je peti deo grama.

Heroin
1 gram 2.000 dinara

Droga broj jedan na tržištu. Ko jednom uđe u svet zavisnosti obično iz njega ne izlazi.
EFEKTI: Ova droga udara na celo telo. Ima sedativan efekat i stvara određenu vrstu euforije, tako da onaj koji uzme heroin, nema potrebu ni za čim drugim. Osoba je usporena i telo joj je teško.
SIMPTOMI: Fizičko propadanje (posebno gubitak težine), bledilo, razne infekcije, podočnjaci. Može da se izazove sepsa i pad imunog sistema. Unose se bacili, često hepatitisa B i C.
ŠTA UNIŠTAVA: Iscrpljuje nerve i gasi sve ostale sisteme, tako da prestaje interesovanje za bilo šta sem za novu dozu. Često se boluje od nazeba do upale pluća.
KAKO SE UZIMA: Najčešće se prvo ušmrkava, ali se brzo prelazi na špric jer su potrebne sve veće doze.

Kokain

1 gram 50-80 evra

Najskuplja droga na tržištu.
EFEKTI: Sve je ubrzano, i psiha i motorika. Kokain je stimulans broj jedan. Međutim, jako brzo se stvara zavisnost. Vreme dejstva je kratko, do jednog sata, pa se otuda uzima ponovo i u sve većim količinama. Međutim, kada prođe dejstvo, nastupa period izuzetno lošeg raspoloženja i razdražljivosti.
SIMPTOMI: Osoba koja ga uzima u prvi mah je „haj“ i izuzetno ubrzana. A onda postaje sve nervoznija i nervoznija.
ŠTA UNIŠTAVA: Kokain podiže krvni pritisak i otuda izaziva oštećenje kardiovaskularnog sistema. Dovodi često i do infarkta ili šloga.
KAKO SE UZIMA: Uglavnom se ušmrkava, mada ga neki koriste i intravenski. Uglavnom se uzima sve dok se ne potroši količina koju osoba ima kod sebe, na svakih pola sata.

Spid

10-15 evra tableta

Ovo je droga koja se sve više koristi. To je psihostimulans.
EFEKTI: Dobija se osećaj povećane energije, smanjuje potreba za snom, ali i apetit. Spid stvara osećaj povišenog samopouzdanja, da se sve može, ali za razliku od drugih stimulansa, spid povećava stepen agresivnosti.
SIMPTOMI: Osoba je ubrzana, ne može da miruje. Pogled je sjajan i gubi se želja za hranom. Osoba ne može da spava, ponekad i po 24 sata.
ŠTA UNIŠTAVA: Utiče na mozak i njegove funkcije. Trajno uzimanje dovodi do oštećenja neurona. Kod nekih pacijenata čak je stanje nalik na psihozu, perceptivne obmane halucinacije, paranoju. Ne mogu dobiti šizofreniju, ali klinička slika liči na tu, jednu od najopasnijih psihičkih bolesti.
KAKO SE UZIMA: Ako je u prahu, onda se ušmrkava. Tablete se gutaju.


Marihuana

paket 300 dinara

Marihuana je indijska konoplja. Spada u red lakih droga i u mnogim zemljama je legalizovana.
EFEKTI: Različiti su, jer sve zavisi od toga kako je uzgajana (da li je prkana). Stvara osećaj opuštenosti i dobrog raspoloženja.
SIMPTOMI: Pospanost, ponekad bezrazložno smejanje. Oči su mutne, ponekad krvave. Prisutna je i blaga rasejanost.
ŠTA UNIŠTAVA: Najugroženiji je nervni sistem i mnoga istraživanja pokazuju da dugo konzumiranje ove droge može da utiče na pamćenje. Takođe, mnogi stručnjaci upozoravaju na to da može dovesti i do psihoze, ali nakon nekoliko godina uzimanja.
KAKO SE UZIMA: Uglavnom se mota u džoint. U tom slučaju se meša sa duvanom. Može da se unosi u organizam i uz pomoć hrane. Mnogi ljubitelji marihuane prave kolače sa njom, koje zovu „spejs kejks“.


Ekstazi
200 dinara tableta

U pitanju su tablete. Ima dve hiljade vrsta ekstazija.
EFEKTI: Kao što samo ime kaže, osoba koja uzima ovu drogu oseća se kao da je u ekstazi. Puna je energije i dobrog raspoloženja. Uglavnom se uzima na žurkama, jer uz ekstazi može da se igra bez prestanka celu noć.
SIMPTOMI: Euforično stanje, raširene zenice. Nemogućnost spavanja.
ŠTA UNIŠTAVA: Među posledicama su psihofizičko iscrpljivanje. Utiče na mozak i na jetru. Posledice su i uticaj na pamćenje, dedukovanje stvari, gubitak volje, pažnje. Posle dužeg uzimanja čovek pada u depresiju.
KAKO SE UZIMA: Tablete se uzimaju obično sa dosta vode, jer od ekstazija može da se dehidrira.

NARKOMANIJA - OPAKA BOLEST

To je jedno bolesno stanje a kada mi razmisljamo o njemu prvenstveno mislimo na strast ili zelju za uživanjem tj. ponovnim uzimanjem opojnih sredstava.U takvom stanju čovjek mijenja svoj način razmišljanja i ponašanja.Problem narkomanije zahvatio je cijeli svijet i time postao najveći problem današnjice .Postoji opasnost da ovaj problem preraste u ,,potencijalnu epidemiju,,.Problem se javlja najvise među mladima,u periodu adolescencije(između 14 i 19 godine).

 Zavisnost o drogama napada sve nivoe društva,bez obzira na rasu pojedinca,religiju,seksualnu orijentaciju ili socijalni status.

Najčešći uzroci zavisnosti o drogama su: gubitak voljene osobe,bolest,razvod,raskid važne veze,loša situacija u školi ili na poslu,finansijski problemi,bankrot,kompleksi…

 Kombinacijom svih ovih različitih fatora nastaje strašna i eksplozivna mešavina.Ciljni proizvod te bombe je potreba da se dostigne neko posebno psihološko stanje-bijeg iz realnosti.Tako potencijalni narkoman ne prihvata obaveze koje mu nameće društvo već gradi i živi u svom posebnom svetu.Takva osoba se tada povlači iz društva,moralno propada i postaje karakterno,duševno i telesno izmenjena.Od prvog susreta s drogom bolesnik prolazi kroz stanje blaže ili jače psihičke zavisnosti.Veoma je teško vratiti bolesnika iz takvog stanja,kada on u novonastalom svijetu ima sve,pre svega sigurnost i samopoštovanje.

POJAM NARKOMANIJE I VREME NASTANKA

Narkomanija je zavisnost od droga. Ova, naizgled jednostavna definicija je rezultat mnogih glavobolja, rasprava i nesporazuma među stručnjacima u dugim i upornim pokušajima da naučno objasne ljudsko iskustvo sa drogama od drevnih vremena pa do danas. U različitim delovima sveta i iskustva su bila različita. Vladimir Hudolin 1987. ovu vrstu zavisnosti definiše kao prekomerno, redovno uživanje droge, zbog ;čega nastupa zavisnost¹.

Tamo gde se alkohol tradicionalno koristio kao sredstvo za opuštanje i brzo postizanje zadovoljstva, droga se najčešće nije koristila. U drugim delovima sveta, posebno u onim u kojima su biljke iz kojih se dobijaju droge bile “domaće kulture” i uzgajale se kao kod nas šljiva ili pšenica, ljudi su koristili droge da bi se veselili, da bi izdržali naporan rad na poljima ili kada bi izvodili religiozne rituale. Takođe su znali da koriste droge i u samoubilačke svrhe kada bi skrhani bolešću i neizdrživim bolovima drogu uzimali da sve to prekrate. Kada se stvari tako posmatraju onda bi teško mogli reći da je droga “čisto” urbani ili moderni fenomen – naprotiv, ona postoji vekovima.

Reč droga, u izvornom obliku označava neprerađeni lek ili svaku materiju (biljnu, životinjsku ili mineralnu) koja može služiti za pravljenje lekova. Reč “droga” u svakodnevnom govoru najčešće vezujemo za zloupotrebu droga ili zavisnost od droga. Drogom se smatra svaka supstanca ili materija koja svojim unošenjem u organizam menja jednu ili više njegovih funkcija (fiziološke – rad unutrašnjih organa ili sistema; psihičke – svest, mišljenje, opažanje, ponašanje…).

Materije koje imaju svojstva droge mogu biti prirodne i veštačke. Stari Grci su znali preko 500 biljnih, mineralnih i životinjskih droga. U mnogim drevnim kulturama i danas, droga se koristi kao lek, kao sredstvo kojim se dostizalo mistično iskustvo, vrhunski doživljaji i uvidi, proročke vizije najčešće kod Indijanaca, Tibetanaca, Šamana i Jogina. U nekim zemljama Dalekog i Bliskog istoka droge su se tradicionalno koristile na isti način kao što se u Evropi koristio alkohol. Posebno u toku religioznih ritulala da bi se postigla stanja izmenjene svesti za koje se verovalo da približavaju božanstvima.

Teško je odrediti tačno vreme nastanka droga. Još u sumerskim tablicama postoje zapisi o određenim supstancama koje kada se unose u organizam menjaju svest ljudi. U grobnicama faraona, u pećinama Perua, bivše civilizacije Inka, nađene su kuglice opijuma, a na kamenim zidovima pronađena je urezana biljka konoplje, kasnije identifikovana kao Kanabis.

Kod nas prvi narkomani pojavili su se u Beogradu 1965. godine. U toj grupi bilo je četiri - pet učenika i nekoliko studenta. Svi su se poznavali nekoliko godina pre uzimanja droge i uglavnom ih je vezivala zajednička ljubav prema Bitlsima i Rolingstounsima, ili slične ideje o životu. Zajednički su čitali Suzukija, Froma i Lao Cea. Voleli su satima da meditiraju uz muziku ili da, podstakniti Heseom, razmišljaju o putu na istok. Jednom rečju, to je bila grupa mladih “intelektualaca” sa širokom sferom interesovanja, ali bez snage za akciju ili jasnih ideja vodilja u životu, jedino što su želeli bila je neka žudnja za promenom u jednoličnom životu. U to vreme vraća se nekoliko mladića iz inostranstva koji pričaju o svom iskustvu sa drogom, ali koji je ne donose, niti otvoreno ne nagovaraju ostale da ih slede. Ipak, ove priče ne ostaju bez odjeka u dušama onih koji ih slušaju.

Prva droga u Beogradu, sa kojom je započeta epidemija narkomanije, zapravo i nije bila droga u klasičnom smislu. Radilo se o preludinu, poznatom po psihostimulativnim svojstvima, a koji se koristi u medicini kao sredstvo za smanjenje apetita, u lečenju gojaznosti. Pošto u to vreme preludin nije bio označen kao  droga, mogao je da se slobodno kupuje u apotekama. Zbog svojih stimulativnih svojstava, preludin postaje veoma popularan među beogradskim narkomanima. 

 Danas se droga, osim na nekim mestima gde se zadržala kao neizbežan deo kulture ili paganskih rituala (Bolivija, Peru, Kambodža, Meksiko, Turska, pojedine afričke zemlje itd.) uzima iz mnogo razloga. Najosnovniji od njih su, kao sto je već navedeno: trend, potreba za pronalaženjem sebe unutar sebe sto je posebno izraženo kod adolescenata kao jedna od faza u krizi identiteta, potreba za lakšim pronalaženjem sebe unutar sredine, što je opet karakteristično za adolescente čije je psihičko stanje u tom periodu života veoma krhko i komplikovano, i koji teže ka tome da se po svaku cenu uklope u neku veću i samim time stabilniju sredinu; inat i bunt protiv sveta, poistovećivanje sa lažnim idolima i onaj najopasniji faktor od svih čovekovih najprevrtljivijih osobina koja je kroz istoriju bila izvor najvećeg uspeha i najgorih propasti – radoznalost.

Gotovo je nemoguće dopreti do svih onih koji su u kontaktu sa drogom. S obzirom na činjenicu da ju je masovna proizvodnja učinila neverovatnom jeftinom, droga i samim time narkomanija je postala globalna pojava. Ona nije više razonoda najbogatijih, već i "bogatstvo siromašnih".