NARKOMANIJA DOBIJA ALARMANTNE RAZMERE

Droga stvara robove

Narkomanija, ili kako se stučno kaže zloupotreba psihoaktivnih supstanci, u Valjevu poprima alarmantne dimenzije pokazuje istraživanje urađeno povodom nacrta strategije lokalne bezbednosti u okviru programa UN Habitata “Bezbedniji gradovi”.

Prema podacima Policijske uprave u 2005. godini učinjeno je 37 krivičnih dela nedozvoljene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga, dok je Okružni sud evidentirao 54 takva dela. Podaci Psihijatrijske službe Zdravstvenog centra pokazuju da je 51 osoba 2005. godine zatražila pomoć zbog zavisnosti od psihoaktivnih supstanci, što je za skoro 50 odsto više nego u 2004. godini, a taj broj dostignut je za samo devet meseci 2006. godine! Broj krivičnih dela koje zavisnici prave utrostručio se u odnosu na 2004. godinu.

- Na razvoj narkomanije utiču tri faktora, droga, sredina i čovek. Droga je na našem tržištu veoma dostupna, deca mogu da je kupe svuda, po vrlo niskim cenama. Zatim, u našem društvu nema posla, deca i roditelji su izgubili veru u obrazovanje, sistem, popustili su neki vidovi kontrole dece, kao i njihovo upućivanje na neke druge aktivnosti, umesto zdravog stila života neguju se potpuno drugačije vrednosti. Međutim, ne znači da svaki čovek koji živi u lošim okolnostima mora postati narkoman, naprotiv, postoje deca koja žive u veoma lošim uslovima, ali se izvuku iz svega toga, imaju neki cilj i ne dotaknu se ni droge ni alkohola. Narkomani se regrutuju iz svih socijalnih i obrazovnih grupa, kako iz ruralne, tako i iz urbane sredine, tu nema pravila - objašnjava psiholog Odseka za bolesti zavisnosti Dispanzera za mentalno zdravlje Milena Maksimović.

Na žalost većina roditelja čvrsto veruje da tu pravilo postoji i da “droge ima, ali tamo negde, ne kod njihove dece i u njihovoj porodici”, zbog čega ih ta zabluda dovodi do toga da poslednji saznaju da im se dete drogira. Oni veruju da su narkomani beskućnici, da su zavisnici od droge oni koji su stalno “nadrogirani” i koji uzimaju “teške” droge intravenski. S druge strane, najčešća zabluda mladih je da će moći da kontrolišu uzimanje psihoaktivnih supstanci, odnosno da će moći da prestanu kad budu hteli. 

- Najčešće se počinje sa marihuanom, a završava sa heroinom, jer su najjeftinije droge. U međuvremenu se eksperimentiše sa trodonima, eksazijem, koakinom, u zavisnosti koliko ko ima novca. Najveća greška je što se veruje da je marihuana laka droga i da može da se kontroliše, međutim, većina ljudi koja počne sa marihuanom, završi sa heroinom. Mladi najčešće počinju da uzimaju drogu u srednjoj školi. Najmlađe dete koje je počelo da uzima heroin i koje je došlo u naš Dispanzer imalo je 13 godina! – navodi Milena Maksimović.

Put od prvog uzimanja droge, od faze znatiželje, eksperimentisanja do uspostavljanja zavisnosti može biti različit po dužini i načinu ispoljavanja, ali je ishod uvek isti. Droga se uvlači u život narkomana, razarajući mu zdravlje, radno i socijalo funkcionisanje, a zavisnik, kao “rob droge”, čini sve da dođe do nje, što ga uvodi i u kriminogeno ponašanje. U Dispanzeru za mentalno zdravlje postoji organizovano lečenje narkomanije u koje su, osim Maksimovićeve, uključeni neuropsihijatar dr Branka Stanojević i specijalni pedagog Lidija Petronijević. Lečenje obično traje dve do tri godine, a izlečenje je moguće samo uz poštovanje svih pravila terapije. Razlozi zbog kojih zavisnici dođu u Dispanzer su različiti, neki imaju “strah od krize”, drugi žele da dobiju neke lekove, treći pod pritiskom roditelja, okoline ili zakonskih sankcija, a neki sa iskrenom željom da se oslobode ropstva koje samo “droga zna da stvori”.

- Zavisnici nam najčešće dolaze kada su posledice uzimanja droge već velike. Narkomanija je veoma ozbiljna i složena bolest koja zahteva ozbiljno i dugotrajno lečenje. Ono podrazumeva da zavisnici, ali i njihovi roditelji puno rade na sebi i da zajedno učestvuju u procesu lečenja. To je veoma zahtevno za sve i, na žalost, mali procenat njih ostane na lečenju. Moram da kažem, najčešće su roditelji odgovorni što deca prekinu lečenje! – navodi Milena Maksimović.

Već pomenuta Strategija za bezbednost na nivou grada podrazumeva i postojanje jedne radne grupe u koju će biti uključeni predstavnici policije, sudstva, zdravstva, školstva i građana, a koja će se baviti prevencijom zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.