Narkomanija je zavisnost od droga. Ova, naizgled jednostavna definicija je rezultat mnogih glavobolja, rasprava i nesporazuma među stručnjacima u dugim i upornim pokušajima da naučno objasne ljudsko iskustvo sa drogama od drevnih vremena pa do danas. U različitim delovima sveta i iskustva su bila različita. Vladimir Hudolin 1987. ovu vrstu zavisnosti definiše kao prekomerno, redovno uživanje droge, zbog ;čega nastupa zavisnost¹.
Tamo gde se alkohol tradicionalno koristio kao sredstvo za opuštanje i brzo postizanje zadovoljstva, droga se najčešće nije koristila. U drugim delovima sveta, posebno u onim u kojima su biljke iz kojih se dobijaju droge bile “domaće kulture” i uzgajale se kao kod nas šljiva ili pšenica, ljudi su koristili droge da bi se veselili, da bi izdržali naporan rad na poljima ili kada bi izvodili religiozne rituale. Takođe su znali da koriste droge i u samoubilačke svrhe kada bi skrhani bolešću i neizdrživim bolovima drogu uzimali da sve to prekrate. Kada se stvari tako posmatraju onda bi teško mogli reći da je droga “čisto” urbani ili moderni fenomen – naprotiv, ona postoji vekovima.
Reč droga, u izvornom obliku označava neprerađeni lek ili svaku materiju (biljnu, životinjsku ili mineralnu) koja može služiti za pravljenje lekova. Reč “droga” u svakodnevnom govoru najčešće vezujemo za zloupotrebu droga ili zavisnost od droga. Drogom se smatra svaka supstanca ili materija koja svojim unošenjem u organizam menja jednu ili više njegovih funkcija (fiziološke – rad unutrašnjih organa ili sistema; psihičke – svest, mišljenje, opažanje, ponašanje…).
Materije koje imaju svojstva droge mogu biti prirodne i veštačke. Stari Grci su znali preko 500 biljnih, mineralnih i životinjskih droga. U mnogim drevnim kulturama i danas, droga se koristi kao lek, kao sredstvo kojim se dostizalo mistično iskustvo, vrhunski doživljaji i uvidi, proročke vizije najčešće kod Indijanaca, Tibetanaca, Šamana i Jogina. U nekim zemljama Dalekog i Bliskog istoka droge su se tradicionalno koristile na isti način kao što se u Evropi koristio alkohol. Posebno u toku religioznih ritulala da bi se postigla stanja izmenjene svesti za koje se verovalo da približavaju božanstvima.
Teško je odrediti tačno vreme nastanka droga. Još u sumerskim tablicama postoje zapisi o određenim supstancama koje kada se unose u organizam menjaju svest ljudi. U grobnicama faraona, u pećinama Perua, bivše civilizacije Inka, nađene su kuglice opijuma, a na kamenim zidovima pronađena je urezana biljka konoplje, kasnije identifikovana kao Kanabis.
Kod nas prvi narkomani pojavili su se u Beogradu 1965. godine. U toj grupi bilo je četiri - pet učenika i nekoliko studenta. Svi su se poznavali nekoliko godina pre uzimanja droge i uglavnom ih je vezivala zajednička ljubav prema Bitlsima i Rolingstounsima, ili slične ideje o životu. Zajednički su čitali Suzukija, Froma i Lao Cea. Voleli su satima da meditiraju uz muziku ili da, podstakniti Heseom, razmišljaju o putu na istok. Jednom rečju, to je bila grupa mladih “intelektualaca” sa širokom sferom interesovanja, ali bez snage za akciju ili jasnih ideja vodilja u životu, jedino što su želeli bila je neka žudnja za promenom u jednoličnom životu. U to vreme vraća se nekoliko mladića iz inostranstva koji pričaju o svom iskustvu sa drogom, ali koji je ne donose, niti otvoreno ne nagovaraju ostale da ih slede. Ipak, ove priče ne ostaju bez odjeka u dušama onih koji ih slušaju.
Prva droga u Beogradu, sa kojom je započeta epidemija narkomanije, zapravo i nije bila droga u klasičnom smislu. Radilo se o preludinu, poznatom po psihostimulativnim svojstvima, a koji se koristi u medicini kao sredstvo za smanjenje apetita, u lečenju gojaznosti. Pošto u to vreme preludin nije bio označen kao droga, mogao je da se slobodno kupuje u apotekama. Zbog svojih stimulativnih svojstava, preludin postaje veoma popularan među beogradskim narkomanima.
Danas se droga, osim na nekim mestima gde se zadržala kao neizbežan deo kulture ili paganskih rituala (Bolivija, Peru, Kambodža, Meksiko, Turska, pojedine afričke zemlje itd.) uzima iz mnogo razloga. Najosnovniji od njih su, kao sto je već navedeno: trend, potreba za pronalaženjem sebe unutar sebe sto je posebno izraženo kod adolescenata kao jedna od faza u krizi identiteta, potreba za lakšim pronalaženjem sebe unutar sredine, što je opet karakteristično za adolescente čije je psihičko stanje u tom periodu života veoma krhko i komplikovano, i koji teže ka tome da se po svaku cenu uklope u neku veću i samim time stabilniju sredinu; inat i bunt protiv sveta, poistovećivanje sa lažnim idolima i onaj najopasniji faktor od svih čovekovih najprevrtljivijih osobina koja je kroz istoriju bila izvor najvećeg uspeha i najgorih propasti – radoznalost.
Gotovo je nemoguće dopreti do svih onih koji su u kontaktu sa drogom. S obzirom na činjenicu da ju je masovna proizvodnja učinila neverovatnom jeftinom, droga i samim time narkomanija je postala globalna pojava. Ona nije više razonoda najbogatijih, već i "bogatstvo siromašnih". 
No comments:
Post a Comment